Glavni logo
Kakao drvo
Drvo kakaovca sa plodovima. Predstavlja snagu i rast, plod koji dolazi kroz trud. To je znak koji nosi ime kuće.
Poreklo
Tri niti iz Meksika, jedna iz Indije
Kakao, agua fresca i kolibri, sve troje sa istog tla. A onda i kaju katli, poslastica koja je u Indiju stigla brodom iz Brazila. Ovo su priče iza imena.
Znak kuće
Dva loga
Kuća ima dva znaka, glavni i pomoćni. Ideju smo videli kod Pjera Markolinija, jednog od najboljih poslastičara na svetu, koji takođe radi sa dva.
Pomoćni logo
Côte Fondation
Slovo C oblikovano kao med koji curi, a linija kroz njega je slovo F. Zajedno stoje za Côte Fondation, temelj na kome kuća stoji.
Ovde ide slika kolibrija
Naš prvi znak
Zašto kolibri
Na početku rada naš znak je bio kolibri. Nije izabran slučajno. Kolibri je ptica Meksika, kao i sve ostalo od čega smo počeli.
Za Asteke kolibri nije bio samo ptica. Ime njihovog najvišeg božanstva, Uicilopočtlija, sastavljeno je od reči huitzilin, što znači kolibri, i opochtli, što znači levo, odnosno jug. Verovali su da se duše hrabrih vraćaju kao kolibri i da prate sunce na njegovom putu preko neba.
U Meksiku i danas znači isto: nadu, istrajnost i glasnika koji donosi dobru vest. Ptica koja teži manje od pet grama, a preleti hiljade kilometara. Činilo nam se kao tačna mera za radionicu koja je počela od jednog para ruku.
Poreklo kakaa
Napitak bogova
Drvo kakaovca, Theobroma cacao, ne potiče iz Meksika nego iz gornjeg Amazona. Najstariji tragovi njegove upotrebe, stari oko 5.300 godina, pronađeni su na nalazištu Santa Ana-La Florida u današnjem Ekvadoru. Odatle je, trgovinom duž pacifičke obale, stiglo na sever.
Ali čokolada je rođena u Mezoamerici. Olmeci, Maje i Asteci pili su je kao xocolatl, gorak napitak od mlevenog kakaa sa vanilom i čilijem, bez trunke šećera, umućen dok se ne stvori pena. Ime roda, Theobroma, na grčkom znači upravo to: hrana bogova.
Kod Asteka je zrno kakaa bilo i novac. Šećer je stigao tek sa Špancima. Sve što danas zovemo čokoladom počelo je kao gorko piće.
Ovde ide slika zrna kakaa
Poreklo pića
Agua Fresca
Ovde ide slika soka
Aguas frescas se u Meksiku piju vekovima, još pre dolaska Španaca. Stanovnici Tenočtitlana skupljali su voće, cvetove i seme čije duž kanala koji su presecali grad, mešali ih sa vodom i hladili ledom donetim sa obronaka Istaksiuatla i Popokatepetla.
Ime znači doslovno „sveža voda”. To i jeste: voće i voda, ništa više. Šećer je stigao tek sa Špancima u 16. veku, a sa kolonijalnom trgovinom i hibiskus, tamarind i pirinač od kojeg se pravi horčata.
Mi je pravimo onako kako je i počela. Voće se cedi ujutru, blago se zasladi i tu je kraj spiska sastojaka.
Poreklo poslastice
Kaju katli, dijamant Indije
Indijski orah nije indijski. Anacardium occidentale potiče iz Brazila, a u Indiju su ga doneli portugalski trgovci u 16. veku i zasadili duž zapadne obale, najpre da zaustavi eroziju tla. Tek kada se odomaćio u Goi, Maharaštri i Kerali, dvorski kuvari su počeli da ga pretvaraju u poslasticu.
Prva priča
Mogulski dvor
Po jednoj verziji, kaju katli je nastao u kuhinjama mogulskih careva, gde je indijski orah bio uvozna raskoš dostupna samo dvoru. Legenda kaže da je kuvar, da bi zadivio vladara, tražio oblik dostojan dragog kamena i izlio masu u romb.
Druga priča
Maratski kuvar
Po drugoj, zaslužan je kuvar Bimrao iz maratskih kuhinja 16. veka. Voleo je persijsku poslasticu halva-e-farsi, koja se pravi od mlevenog badema i šećera, pa je badem zamenio indijskim orahom. Tako je dobio nešto svilenkastije i finije od svega što je do tada postojalo.
Romb, srebro i zlato
Oblik nije ukras. Kaju katli se razvlači u tanak list i seče na rombove, jer romb je oblik brušenog dijamanta. Površina se prekriva varakom, jestivim srebrnim listićem tanjim od papira. Za najveće prilike umesto srebra ide listić od 24-karatnog zlata.
Kod nas se pravi i sa suvim smokvama i sa šafranom. Šafran se prvo pusti u toplo mleko da otpusti boju i miris, pa tek onda ide u masu.
Napomena o godinama. Legenda voli velike brojeve, ali indijski orah je u Indiju stigao tek u 16. veku. Kaju katli zato ne može biti mnogo stariji od pet stotina godina, koliko god priča bila lepa.
Ovde ide slika kaju katlija
Česta poređenja
Kaju katli i baklava
Oko porekla baklave spori se više naroda, i Turci i Grci i Arapi i Jermeni. Turska je 2013. godine dobila evropsku zaštitu geografskog porekla za gazijantepsku baklavu, a rasprava je stigla i do UNESCO-a. U tu raspravu ne ulazimo, i ne tvrdimo da je jedno starije od drugog.
Zanimljivije je koliko su različite. To su dve poslastice koje se srode samo po tome što su slatke.
Baklava
Tanki listovi testa, mleveni orah ili pistać između njih, pečeno pa preliveno sirupom. Osnova je brašno, a slast dolazi spolja, iz sirupa.
Kaju katli
Bez brašna, bez pečenja, bez sirupa. Samo mleveni indijski orah i šećer, kuvani do svilenkaste mase, razvučeni i isečeni. Prirodno bez glutena i bez sastojaka životinjskog porekla.
Zato se i jedu drugačije. Baklava je zalogaj koji traži kafu. Kaju katli se topi na jeziku i ne ostavlja trag masnoće, pa se tradicionalno nudi kao znak pažnje, na praznik ili uz poklon.
Dan osnivanja
2. avgust
Agua Fresca Côte Miel osnovana je 2. avgusta 2025. godine. Istog dana je i naša slava, Sveti Ilija.
Da je datum ispao isti nismo planirali, ali nam se dopalo. Svake godine se dva razloga za slavlje poklope u jedan dan.